Катедра за ХМЕС


КАТЕДРА Историјат Образовање Истраживања Производи Центри ХидроЕнергоЛаб Пројекти Универзитетска сарадња ОСОБЉЕ Професори Ванр. професори Доценти Асистенти Сарадници Помоћно особље НАСТАВА Распоред наставе Основне (B.Sc.) Дипломске (М.Sc.) Докторске (Ph.D.) Публикације СТУДЕНТИ Пријем студената Распоред испита Резултати испита Списак студената ИНФОРМАЦИЈЕ Обавештења Download Линкови		[english] КАТЕДРА / ИСТОРИЈАТ Kатедра за ХМЕС је једна од најстаријих катедара Машинског факултета. Поникла је из општих предмета Техничке велике школе. Катедра за хидрауличне машине и постројења званично је формирана 1932. године на Машинском одсеку Техничког факултета Велике школе. Сада катедра носи назив Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе. Први зачеци наставе о хидрауличним машинама у Србији налазе се у оквирима програма општег предмета "Механика и Наука о махинама" уведеног 1873. године у наставу Техничког факултета Велике школе. Званично, предавања из овог предмета започела су тек 1887. године постављањем Светозара Зорића на место професора. У токи развоја машинске науке у Краљевини Србији у оквиру Техничког факултета формиран је 1897. године Машински технички одсек и из наведеног општег машинског предмета издвојен је посебан предмет "Грађење хидрауличких мотора пројектовањем" који је предавао професор Светозар Зорић. Већ 1906. године проф. Светозар Зорић гради прву хидрауличну лабораторију. Проф. Владимир Фармаковски 1924. године почиње да предаје предмет "Хидраулички мотори" након одласка проф. Светозара Зорића у пензију, а 1925. године написао је први уџбеник у Србији "Хидраулички мотори" који је заснован на оновременским модерним сазнањима о хидраулици и хидрауличким турбинама. Проф. Владимир Фармаковски уступа 1930. године предмет новоизабраном доценту Николи Обрадовићу и уједно му предаје руковођење скромно опремљеним Заводом за хидрауличке машине, смештеним у новоизграђеној згради Техничког факултета у улици Краља Александра Обреновића. По преузимању предавања од стране доц. Николе Обрадовића назив предмета "Хидраулички мотори" мења се у "Хидрауличке машине". Од тих дана захваљујући проф. Николи Обрадовићу изучавање хидрауличких машина добија у замаху. Још 1929. године проф. Никола Обрадовић конструише прву Капланову турбину у Србији чији се прототип уграђује у воденицу "Св. Петка" код Ниша. Поред већ наведеног предмета доц. Никола Обрадовић уводи и држи предавања из предмета "Пројектовање ротационих машина" и "Црпке и вентилатори". Општом Уредбом Универзитета на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета формирана је први пут 1932. године Катедра за хидрауличне машине и постројења, којој је припао и Завод за хидрауличне машине и постројења. Завод добија велики простор 1940. године у ново подигнутој згради Машинског одсека у улици Гробљанска 1 (данас Рузвелтова 1а). Машински факултет основан је 1948. године на коме је била и Катедра за хидрауличне машине. У новој згради Машинског факултета 1965. године Завод за хидроенергетику се проширује новим просторијама. Катедра 1987. године мења назив у Катедра за хидроенергетику, а 2004. године у Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе, јер се у међувремену делатност катедре проширила на многе нове временом захтеване области.

КАТЕДРА

ОСОБЉЕ

НАСТАВА

СТУДЕНТИ

ИНФОРМАЦИЈЕ

КАТЕДРА / ИСТОРИЈАТ

Kатедра за ХМЕС је једна од најстаријих катедара Машинског факултета. Поникла је из општих предмета Техничке велике школе. Катедра за хидрауличне машине и постројења званично је формирана 1932. године на Машинском одсеку Техничког факултета Велике школе. Сада катедра носи назив Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе.

Први зачеци наставе о хидрауличним машинама у Србији налазе се у оквирима програма општег предмета "Механика и Наука о махинама" уведеног 1873. године у наставу Техничког факултета Велике школе. Званично, предавања из овог предмета започела су тек 1887. године постављањем Светозара Зорића на место професора. У токи развоја машинске науке у Краљевини Србији у оквиру Техничког факултета формиран је 1897. године Машински технички одсек и из наведеног општег машинског предмета издвојен је посебан предмет "Грађење хидрауличких мотора пројектовањем" који је предавао професор Светозар Зорић. Већ 1906. године проф. Светозар Зорић гради прву хидрауличну лабораторију.

Проф. Владимир Фармаковски 1924. године почиње да предаје предмет "Хидраулички мотори" након одласка проф. Светозара Зорића у пензију, а 1925. године написао је први уџбеник у Србији "Хидраулички мотори" који је заснован на оновременским модерним сазнањима о хидраулици и хидрауличким турбинама. Проф. Владимир Фармаковски уступа 1930. године предмет новоизабраном доценту Николи Обрадовићу и уједно му предаје руковођење скромно опремљеним Заводом за хидрауличке машине, смештеним у новоизграђеној згради Техничког факултета у улици Краља Александра Обреновића.

По преузимању предавања од стране доц. Николе Обрадовића назив предмета "Хидраулички мотори" мења се у "Хидрауличке машине". Од тих дана захваљујући проф. Николи Обрадовићу изучавање хидрауличких машина добија у замаху. Још 1929. године проф. Никола Обрадовић конструише прву Капланову турбину у Србији чији се прототип уграђује у воденицу "Св. Петка" код Ниша. Поред већ наведеног предмета доц. Никола Обрадовић уводи и држи предавања из предмета "Пројектовање ротационих машина" и "Црпке и вентилатори".

Општом Уредбом Универзитета на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета формирана је први пут 1932. године Катедра за хидрауличне машине и постројења, којој је припао и Завод за хидрауличне машине и постројења. Завод добија велики простор 1940. године у ново подигнутој згради Машинског одсека у улици Гробљанска 1 (данас Рузвелтова 1а). Машински факултет основан је 1948. године на коме је била и Катедра за хидрауличне машине. У новој згради Машинског факултета 1965. године Завод за хидроенергетику се проширује новим просторијама. Катедра 1987. године мења назив у Катедра за хидроенергетику, а 2004. године у Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе, јер се у међувремену делатност катедре проширила на многе нове временом захтеване области.